Najnovije vesti · strana 510
-
Apel Uprave za saobraćaj: Građani da poštuju potpunu obustavu na mostu Đurđevića Tara
Portal Analitika ·
„Svako nepoštovanje zabrane dodatno komplikuje organizaciju gradilišta i može ugroziti dinamiku i bezbjednost izvođenja radova“, ističu
www.portalanalitika.me -
Lana Pudar prošla u polufinale Evropskog prvenstva u disciplini 200 metara delfin
tuzlanski.ba
Tuzlanski ·
-
Ove ZNAKE UPOZORENJA nipošto ne treba zanemariti: Mislite li da ste previše mladi za DEMENCIJU?
Prva ·
Promene u ponašanju, govoru i sposobnosti snalaženja ne moraju uvek biti posledica stresa ili umora. Kod nekih ljudi mogu da predstavljaju prve znake demencije koja se javlja u mlađoj životnoj dobi.
www.prva.rs -
Drama na suđenju Dončića i bivše verenice: Pukla bruka u sudnici, Anamarija doživela debakl!
informer.rs
Informer ·
-
Dirljivom objavom obilježila godišnjicu: Lana Radeljak objavila rijetke fotografije Ene Begović
Zagreb.info ·
Na današnji dan prije 26 godina Hrvatsku je potresla vijest o smrti jedne od najpoznatijih domaćih glumica. Ena Begović poginula je 15. kolovoza 2000. godine u prometnoj nesreći na otoku Braču. Imala je samo 40 godina, a iza nje je ostala tek rođena kći Lana. Ena je tijekom karijere ostvarila niz zapaženih filmskih i kazališnih […] Objava Dirljivom objavom obilježila godišnjicu: Lana Radeljak objavila rijetke fotografije Ene Begović pojavila se prvi puta na Zagreb.info. Na današnji dan prije 26 godina Hrvatsku je potresla vijest o smrti jedne od najpoznatijih domaćih glumica. Ena Begović poginula je 15. kolovoza 2000. godine u prometnoj nesreći na otoku Braču. Imala je samo 40 godina, a iza nje je ostala tek rođena kći Lana. Ena je tijekom karijere ostvarila niz zapaženih filmskih i kazališnih […] Objava Dirljivom objavom obilježila godišnjicu: Lana Radeljak objavila rijetke fotografije Ene Begović pojavila se prvi puta na Zagreb.info.
www.zagreb.info -
TO VOLIMO DA ČUJEMO! Evropsko prvenstvo najavljeno najboljim mogućim rečima, čekamo nastavak dominacije!
www.kurir.rs
Kurir ·
-
Jedan klik i kriminalci su vam u telefonu: MUP izdao važno upozorenje građanima Srbije - ove stvari nikako ne radite
www.kurir.rsKurir ·
-
SAD i dalje na AA+
MINA ·
Njujork, (MINA-BUSINESS) - Agencija Fitch zadržala je kreditni rejting Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na nivou AA+ uz stabilne izglede.
mina.news -
DRAGANIN MUŽ HITNO OTIŠAO U HRVATSKU Najnoviji detalji potrage za ženom koja je nestala u požaru kod Omiša: Porodica dostavila DNK da se utvrdi da li je njeno telo nađeno u garištu!
Blic ·
Dragana Antešević (34), koja je nestala tokom velikog požara na području Omiša u Hrvatskoj, stanovnica je Kotor Varoša.
www.blic.rs -
Dvospratni autobus sa srpskim putnicima sleteo sa auto-puta u Bugarskoj
N1 ·
Dvospratni autobus sa 84 putnika sleteo je rano jutros sa auto-puta "Trakija" u Bugarskoj, potvrđeno je za N1 iz bugarske policije. U incidentu nema p
n1info.rs -
ČIST FAŠIZAM SRĐANA MILIVOJEVIĆA! Funkcioner Demokratske stranke preti: Ošišaćemo na ćelavo sve žene iz opozicije koje ne žele da podrže studentsko blokadersku listu! (FOTO)
Pink ·
Objava Ivana Atanaskovića na društvenoj mreži Iks, u kojoj je, govoreći o ženama koje su posle Drugog svetskog rata optuživane za saradnju sa okupatorima, podsetio na praksu javnog šišanja glava, izazvala je talas oštrih reakcija i novi sukob unutar opozicionog i blokaderskog kruga.
www.pink.rs -
OKRNJENA PA VASKRSNULA – CRKVA SVETOG NIKOLE U ŠIMANOVCIMA PRKOSI I ČUVA Stabilnost u duhovnom i materijalnom smislu
Dnevnik ·
Šimanovačka pravoslavna crkva Svetog Nikole donekle je simbol ovog mesta, budući da je takoreći vaskrsnula poslednjih decenija.
www.dnevnik.rs -
SMEŠTAJ VEĆ OD 1.500 DINARA, A VODA IMA 42 STEPENA Ovo je jedna od NAJJEFTINIJIH BANJA U SRBIJI
Dnevnik ·
Dok cene letovanja sve više opterećuju kućni budžet, jedna srpska banja nudi znatno pristupačniju alternativu. U Gamzigradskoj Banji kod Zaječara noćenje se može pronaći već za 1.500 dinara, dok termomineralna voda na izvorištu dostiže čak 42 stepena.
www.dnevnik.rs -
Milovanović: Uprkos tehnološkom napretku nemoguće tačno utvrditi kada će doći do zemljotresa
www.tanjug.rs
Tanjug ·
-
Najcrnje slutnje se obistinjuju? Telo pronađeno kod Omiša, sumnja se da je nestala Dragana iz Republike Srpske
Srbija Danas ·
Na području Omiša, gde je prethodnih dana besneo veliki požar, pronađeno je telo za koje se sumnja da pripada Dragani Antešević (34) iz Kotor Varoša u Republici Srpskoj. Ona je nestala 13. avgusta u mestu Stanići, dok je pokušavala da se skloni pred vatrenom stihijom.
www.sd.rs -
Putin u sve većem problemu: Rusiji ponestaje vojnika, dobrovoljaca je nikad manje - nova mobilizacija ponovo visi nad Moskvom
Srbija Danas ·
Ruska vojska sve teže pronalazi nove vojnike, dok veliki gubici na ukrajinskom frontu i usporavanje dobrovoljnog regrutovanja stvaraju sve veći pritisak na Kremlj, koji za sada pokušava da izbegne novu masovnu mobilizaciju.
www.sd.rs -
RTRS-u blokiran račun zbog duga BHRT-u, upitne plate za 603 radnika
Oslobođenje ·
Raspodjela RTV takse
www.oslobodjenje.ba -
Koju hranu treba posebno 'čuvati' ljeti? Evo što kaže nutricionistica
Mirovina.hr ·
Hrana je tijekom ljeta posebno kvarljiva. Meso, ribu, jaja, mliječne proizvode i gotova kuhana jela ne treba držati na stolu, kaže nutricionistica.
www.mirovina.hr -
Sarajevo je sinoć ponovo bilo mesto na kojem se susreću film, umetnost, svetske zvezde i glamur
Telegraf ·
Zvanično je otvoren 32. Sarajevo Film Festival, a prva festivalska noć donela je upravo ono zbog čega ovaj događaj svake godine privlači pažnju čitavog regiona.
ona.telegraf.rs -
Mještanin opisao trenutke užasa kod Omiša: "Noć je bila beskrajna, nismo mogli spavati i jesti. Kao da ste u paklu"
N1 ·
Naša Katarina Plantak u Čelini kod Omiša, ispred kuće koja je u cijelosti izgorjela, razgovarala je s Karlom, koji je cijelu noć branio svoju kuću od
n1info.hr -
Južna Koreja pozvala Sjevernu na pregovore o trajnom miru
HMS ·
Južnokorejski predsjednik Lee Jae Myung je pozvao na razgovore sa Sjevernom Korejom radi postizanja mirnog suživota, rekavši da će Seul nastojati uspostaviti zaštitne mehanizme za sprečavanje sukoba te istaknuo potrebu da se primirje na Korejskom poluotoku zamijeni trajnim mirom. U govoru povodom obljetnice oslobođenja Koreje od japanske kolonijalne vlasti Lee Jae Myung je rekao da […] Objava Južna Koreja pozvala Sjevernu na pregovore o trajnom miru pojavila se prvi puta na Hrvatski Medijski Servis - Sad znam više!. Južnokorejski predsjednik Lee Jae Myung je pozvao na razgovore sa Sjevernom Korejom radi postizanja mirnog suživota, rekavši da će Seul nastojati uspostaviti zaštitne mehanizme za sprečavanje sukoba te istaknuo potrebu da se primirje na Korejskom poluotoku zamijeni trajnim mirom. U govoru povodom obljetnice oslobođenja Koreje od japanske kolonijalne vlasti Lee Jae Myung je rekao da […] Objava Južna Koreja pozvala Sjevernu na pregovore o trajnom miru pojavila se prvi puta na Hrvatski Medijski Servis - Sad znam više!.
hms.ba -
Pet godina bekstva od talibana: Avganistanci zarobljeni na balkanskoj ruti
freeeurope ·
Petu godišnjicu od povratka talibana na vlast u njegovoj zemlji, Reza dočekuje u šatoru u šumi u okolini Beograda. Sa suprugom i njenom majkom, sestrom i maloletnim bratom na tom mestu čeka novu priliku za prelazak granice ka zemljama Evropske unije. U strahu od policije i krijumčara, porodica ne želi da se fotografiše. Nerado se sećaju 15. avgusta 2021. kada su talibanske snage zauzele Kabul, nakon što je međunarodno priznata vlada pala. To je bio dan kada su odlučili da napuste Avganistan. "Godinu dana smo čekali trenutak da pobegnemo iz Kabula. Uspeli smo da izađemo 2022", priča Reza za Radio Slobodna Evropa (RSE). Put ove porodice obeležile su godine, najpre u avganistanskom gradu Mazar, a potom u Iranu i Turskoj, odakle su dalje krenuli balkanskom izbegličkom rutom i stigli do Srbije. "Nikada ne bismo razmišljali da krenemo na ovakav put. A onda su došli talibani. Najteže je mojoj sestri koja ne može da izađe iz kuće", kaže Reza. Žene su podnele najveći teret dok talibani nameću svoju ekstremnu verziju islama u ovoj ratom razorenoj zemlji sa oko 40 miliona stanovnika. Militantna islamistička grupa je u velikoj meri izbrisala žene iz javnog života i nametnula stroga ograničenja na njihov izgled, slobodu kretanja, te pravo na rad i obrazovanje. "Problem je bila i religija jer talibani ne vole Hazare, a mi smo Hazari", priča Reza. Ova treća po veličini etnička zajednica u Avganistanu, koju čine pretežno šiitski muslimani, suočena je sa višedecenijskom diskriminacijom i progonom. Najsmrtonosnije napade na njih izvodi ogranak terorističke grupe "Islamska država – Korasan", ali Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije upozoravaju i na prisilna iseljenja i druge pritiske na zajednicu. U Avganistanu su ostali Rezini otac, majka i sestra. "Otac ne može da nađe posao jer je pre dolaska talibana radio sa vojskom, a sestra ne može da ide u školu." Da li biste se vi vratili?U šumi nadomak pruge u beogradskom naselju Železnik, u šatorima boravi nekoliko desetina ljudi, većinom Rezinih sunarodnika. Za vojsku je pre povratka talibana radio i Abdullah. Priča da je iz zemlje pobegao čim su preuzeli vlast jer mu je život bio ugrožen. "Pre sam imao normalan život. Išao sam svaki dan na posao i sve je bilo dobro. Sada su mi tamo otac i majka, a brat je isto uspeo da pobegne. On živi u Iranu, ali je i tamo život težak. Otac mi je već star, samo zato ga talibani ne diraju." Ne nada se povratku kući. Čak ni kada bi talibani otišli, ne bi se, kaže, vratio u zemlju u kojoj je razorni građanski rat zamenila humanitarna i kriza ljudskih prava. "Da li biste se vi vratili ako biste osetili da život može biti drugačiji?", odgovara pitanjem. Bez novca za dalji putDrugačiji život čekaju u još jednom šatorskom naselju u okolini Beograda. Privremene stanovnike šuma u Obrenovcu i Železniku, RSE je posetio sa aktivistima nevladine organizacije KlikAktiv koja im, uz humanitarnu, pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć. "Tu na dnevnom nivou ima između 20 i 50 ljudi, s tim što se svakoga dana menja grupa. Nova dolazi sa južnih granica, a postojeća ide dalje ka izlaznim granicama", kaže Milica Švabić iz KlikAktiva. "Avganistanci čine značajan procenat, nekih 70, 80 posto naših korisnika. Oni putuju sa jako malo novca, nemaju sredstava da plate privatne smeštaje i zato i borave po ovakvim neformalnim naseljima u šumama." Među njima je i Hamid. Kaže da nema više novca kako bi krijumčarima platio nastavak puta na koji je iz Avganistana krenuo 2024. godine. Ni on ne želi da govori o vremenu koje je proveo pod vlašću talibana. "Ima puno problema, ljudi koji su radili u vojsci i policiji, mladi ljudi imaju problem jer nema života. Nema posla, ne mozeš da zaradiš da bi imao normalan život." I u ovom šatorskom naselju ima maloletnika, a Milica Švabić kaže da ih je na balkanskoj ruti sve više. "Uglavnom su iz Avganistana i veliki broj njih je krenuo nekoliko godina ranije. Putuju sami obično u situacijama gde porodica nema dovoljno novca da plati put za sve članove i onda šalju najstarijeg sina. Oni su izuzetno ranjivi i vrlo često budu eksploatisani od strane krijumčara, ali i svih kriminalnih mreža sa kojima dolaze u susret". Rahimova porodica pozajmila je novac za njegov put. I on je iz Avganistana krenuo 2024, a iz šatorskog naselja kod Beograda želeo bi da ode u, kako kaže, bilo koju državu EU. "Otac mi je radio u državnoj firmi, imao sam normalan život i nisam imao nameru da odem. Sada ne mogu da se vratim. Jednom ako talibani odu, ako bude postojala mogućnost da radim i da zaradim, voleo bih da se vratim", kaže Rahim. Nevidljivi u SrbijiNema zvaničnih podataka koliko ljudi iz Avganistana, ali i drugih zemalja, trenutno boravi u Srbiji u pokušaju da ode dalje. "Ne postoje tačne evidencije jer se sve više ljudi nalazi van sistema. Jako veliki broj boravi na privatnim adresama. Krijumčari imaju čitavu mrežu stanova i kuća gde se ljudi smeštaju i nemoguće je proceniti broj", kaže za RSE Milica Švabić. Prema podacima državnog Komesarijata za izbeglice, koji nije odgovorio na pitanja RSE, tokom 2025. je "evidentirano" blizu 10 hiljada ljudi, najviše iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije. To je, kako se navodi u saopštenju, skoro 50 posto manje u odnosu na 2024. godinu. Iako je pooštrenim politikama i ogradama od žilet-žice duž balkanske rute prekinut prolaz velikih grupa, ljudi su nastavili da se kreću uz pomoć međunarodno umreženih krijumčarskih grupa. Dok policija na mesečnom novu izveštava o hapšenju krijumčara, Milica Švabić ocenjuje da su njihove mreže "veće i jače nego ikada ranije". "Vrlo je slična politika u svim zemljama na ruti gde su kampovi prazni, pristup azilu je otežan i onda ljudi u potpunosti zavise od krijumčara". Šatori u šumi u Obrenovcu nalaze se nadomak državnog Centra za azil. "On ima kapacitet od hiljadu kreveta, a trenutno u njemu boravi oko 30 ljudi i dostupan je samo tražiocima azila. Problem je, međutim, što ljudima koji dođu niko ne objasni kako mogu da zatraže azil, već ih samo često vrlo grubo teraju sa kapija. I onda nemaju drugog izbora nego da ostanu u šumi pored, dok ne dođe njihov red da idu na granice", navodi Milica Švabić. Od osam tranzitnih državnih centara, koji primaju ljude koji nemaju nameru da traže azil, trenutno rade samo tri – dva u Preševu i Bujanovcu na jugu Srbije i jedan u Šidu na zapadu zemlje. Prema podacima UNHCR-a, u julu je u njima boravilo oko 100 ljudi, najviše iz Avganistana. Retki su oni koji žele da ostanu u Srbiji. U prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil izrazilo je 49 Avganistanaca, što ne znači da su to i učinili. Status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu (pravo na boravak, obrazovanje, rad i zdravstvenu zaštitu) je u poslednjih 17 godina dobilo njih 35. Više od 1,5 miliona napustilo zemljuRezu i njegovu porodicu policija je sa severnih granica Srbije više puta vraćala na jug zemlje. Već dva puta su pokušali da pređu u susednu Mađarsku i četiri puta u Hrvatsku. Kaže da neće odustati i da im nije važno u kojoj će zemlji Evropske unije biti, sve dok je sigurno i dok imaju od čega da žive. U Avganistan se, kako dodaje, "ne vraćaju". Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice, više od 1,6 miliona Avganistanaca napustilo je zemlju otkako su talibani preuzeli vlast. U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije. Petu godišnjicu od povratka talibana na vlast u njegovoj zemlji, Reza dočekuje u šatoru u šumi u okolini Beograda. Sa suprugom i njenom majkom, sestrom i maloletnim bratom na tom mestu čeka novu priliku za prelazak granice ka zemljama Evropske unije. U strahu od policije i krijumčara, porodica ne želi da se fotografiše. Nerado se sećaju 15. avgusta 2021. kada su talibanske snage zauzele Kabul, nakon što je međunarodno priznata vlada pala. To je bio dan kada su odlučili da napuste Avganistan. "Godinu dana smo čekali trenutak da pobegnemo iz Kabula. Uspeli smo da izađemo 2022", priča Reza za Radio Slobodna Evropa (RSE). Put ove porodice obeležile su godine, najpre u avganistanskom gradu Mazar, a potom u Iranu i Turskoj, odakle su dalje krenuli balkanskom izbegličkom rutom i stigli do Srbije. "Nikada ne bismo razmišljali da krenemo na ovakav put. A onda su došli talibani. Najteže je mojoj sestri koja ne može da izađe iz kuće", kaže Reza. Žene su podnele najveći teret dok talibani nameću svoju ekstremnu verziju islama u ovoj ratom razorenoj zemlji sa oko 40 miliona stanovnika. Militantna islamistička grupa je u velikoj meri izbrisala žene iz javnog života i nametnula stroga ograničenja na njihov izgled, slobodu kretanja, te pravo na rad i obrazovanje. "Problem je bila i religija jer talibani ne vole Hazare, a mi smo Hazari", priča Reza. Ova treća po veličini etnička zajednica u Avganistanu, koju čine pretežno šiitski muslimani, suočena je sa višedecenijskom diskriminacijom i progonom. Najsmrtonosnije napade na njih izvodi ogranak terorističke grupe "Islamska država – Korasan", ali Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije upozoravaju i na prisilna iseljenja i druge pritiske na zajednicu. U Avganistanu su ostali Rezini otac, majka i sestra. "Otac ne može da nađe posao jer je pre dolaska talibana radio sa vojskom, a sestra ne može da ide u školu." Da li biste se vi vratili?U šumi nadomak pruge u beogradskom naselju Železnik, u šatorima boravi nekoliko desetina ljudi, većinom Rezinih sunarodnika. Za vojsku je pre povratka talibana radio i Abdullah. Priča da je iz zemlje pobegao čim su preuzeli vlast jer mu je život bio ugrožen. "Pre sam imao normalan život. Išao sam svaki dan na posao i sve je bilo dobro. Sada su mi tamo otac i majka, a brat je isto uspeo da pobegne. On živi u Iranu, ali je i tamo život težak. Otac mi je već star, samo zato ga talibani ne diraju." Ne nada se povratku kući. Čak ni kada bi talibani otišli, ne bi se, kaže, vratio u zemlju u kojoj je razorni građanski rat zamenila humanitarna i kriza ljudskih prava. "Da li biste se vi vratili ako biste osetili da život može biti drugačiji?", odgovara pitanjem. Bez novca za dalji putDrugačiji život čekaju u još jednom šatorskom naselju u okolini Beograda. Privremene stanovnike šuma u Obrenovcu i Železniku, RSE je posetio sa aktivistima nevladine organizacije KlikAktiv koja im, uz humanitarnu, pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć. "Tu na dnevnom nivou ima između 20 i 50 ljudi, s tim što se svakoga dana menja grupa. Nova dolazi sa južnih granica, a postojeća ide dalje ka izlaznim granicama", kaže Milica Švabić iz KlikAktiva. "Avganistanci čine značajan procenat, nekih 70, 80 posto naših korisnika. Oni putuju sa jako malo novca, nemaju sredstava da plate privatne smeštaje i zato i borave po ovakvim neformalnim naseljima u šumama." Među njima je i Hamid. Kaže da nema više novca kako bi krijumčarima platio nastavak puta na koji je iz Avganistana krenuo 2024. godine. Ni on ne želi da govori o vremenu koje je proveo pod vlašću talibana. "Ima puno problema, ljudi koji su radili u vojsci i policiji, mladi ljudi imaju problem jer nema života. Nema posla, ne mozeš da zaradiš da bi imao normalan život." I u ovom šatorskom naselju ima maloletnika, a Milica Švabić kaže da ih je na balkanskoj ruti sve više. "Uglavnom su iz Avganistana i veliki broj njih je krenuo nekoliko godina ranije. Putuju sami obično u situacijama gde porodica nema dovoljno novca da plati put za sve članove i onda šalju najstarijeg sina. Oni su izuzetno ranjivi i vrlo često budu eksploatisani od strane krijumčara, ali i svih kriminalnih mreža sa kojima dolaze u susret". Rahimova porodica pozajmila je novac za njegov put. I on je iz Avganistana krenuo 2024, a iz šatorskog naselja kod Beograda želeo bi da ode u, kako kaže, bilo koju državu EU. "Otac mi je radio u državnoj firmi, imao sam normalan život i nisam imao nameru da odem. Sada ne mogu da se vratim. Jednom ako talibani odu, ako bude postojala mogućnost da radim i da zaradim, voleo bih da se vratim", kaže Rahim. Nevidljivi u SrbijiNema zvaničnih podataka koliko ljudi iz Avganistana, ali i drugih zemalja, trenutno boravi u Srbiji u pokušaju da ode dalje. "Ne postoje tačne evidencije jer se sve više ljudi nalazi van sistema. Jako veliki broj boravi na privatnim adresama. Krijumčari imaju čitavu mrežu stanova i kuća gde se ljudi smeštaju i nemoguće je proceniti broj", kaže za RSE Milica Švabić. Prema podacima državnog Komesarijata za izbeglice, koji nije odgovorio na pitanja RSE, tokom 2025. je "evidentirano" blizu 10 hiljada ljudi, najviše iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije. To je, kako se navodi u saopštenju, skoro 50 posto manje u odnosu na 2024. godinu. Iako je pooštrenim politikama i ogradama od žilet-žice duž balkanske rute prekinut prolaz velikih grupa, ljudi su nastavili da se kreću uz pomoć međunarodno umreženih krijumčarskih grupa. Dok policija na mesečnom novu izveštava o hapšenju krijumčara, Milica Švabić ocenjuje da su njihove mreže "veće i jače nego ikada ranije". "Vrlo je slična politika u svim zemljama na ruti gde su kampovi prazni, pristup azilu je otežan i onda ljudi u potpunosti zavise od krijumčara". Šatori u šumi u Obrenovcu nalaze se nadomak državnog Centra za azil. "On ima kapacitet od hiljadu kreveta, a trenutno u njemu boravi oko 30 ljudi i dostupan je samo tražiocima azila. Problem je, međutim, što ljudima koji dođu niko ne objasni kako mogu da zatraže azil, već ih samo često vrlo grubo teraju sa kapija. I onda nemaju drugog izbora nego da ostanu u šumi pored, dok ne dođe njihov red da idu na granice", navodi Milica Švabić. Od osam tranzitnih državnih centara, koji primaju ljude koji nemaju nameru da traže azil, trenutno rade samo tri – dva u Preševu i Bujanovcu na jugu Srbije i jedan u Šidu na zapadu zemlje. Prema podacima UNHCR-a, u julu je u njima boravilo oko 100 ljudi, najviše iz Avganistana. Retki su oni koji žele da ostanu u Srbiji. U prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil izrazilo je 49 Avganistanaca, što ne znači da su to i učinili. Status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu (pravo na boravak, obrazovanje, rad i zdravstvenu zaštitu) je u poslednjih 17 godina dobilo njih 35. Više od 1,5 miliona napustilo zemljuRezu i njegovu porodicu policija je sa severnih granica Srbije više puta vraćala na jug zemlje. Već dva puta su pokušali da pređu u susednu Mađarsku i četiri puta u Hrvatsku. Kaže da neće odustati i da im nije važno u kojoj će zemlji Evropske unije biti, sve dok je sigurno i dok imaju od čega da žive. U Avganistan se, kako dodaje, "ne vraćaju". Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice, više od 1,6 miliona Avganistanaca napustilo je zemlju otkako su talibani preuzeli vlast. U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije.
www.slobodnaevropa.org -
Odmalena zajedno, Anđelina i Ivana vjeruju da najbolje tek dolazi
RTV Nikšić ·
Na terenu jedna do druge, još od desete godine, u zelenom dresu. Dan za danom, trening za treningom. Jedna je sada kapitenka, druga je stub crnogorske reprezentacije. Anđelina Orbović i Ivana Savić prešle su put od Trebjese do krova svijeta. Dijelile su iste uspjehe, poraze, strahove i snove i uspjele dvije godine zaredom da sa […] The post Odmalena zajedno, Anđelina i Ivana vjeruju da najbolje tek dolazi appeared first on Radio-Televizija Nikšić. Na terenu jedna do druge, još od desete godine, u zelenom dresu. Dan za danom, trening za treningom. Jedna je sada kapitenka, druga je stub crnogorske reprezentacije. Anđelina Orbović i Ivana Savić prešle su put od Trebjese do krova svijeta. Dijelile su iste uspjehe, poraze, strahove i snove i uspjele dvije godine zaredom da sa […] The post Odmalena zajedno, Anđelina i Ivana vjeruju da najbolje tek dolazi appeared first on Radio-Televizija Nikšić.
rtnk.me -
Lana Pudar u polufinalu Evropskog prvenstva na 200 metara delfin!
N1 ·
Lana Pudar plasirala se u polufinale utrke na 200 metara delfin na Evropskom prvenstvu u plivanju, koje se održava u Parizu.
n1info.ba -
SKANDAL NA POMENU ANDRIJI BAJIĆU! Krenulo opelo, ćerkama pozlilo od tuge, a Mala Cana se nije ni POJAVILA NA GROBLJU! (VIDEO)
Republika ·
Šta se dešava sa udovicom?
www.republika.rs